Nisu dovoljne samo riječi

Jedan mladić je otišao kod svog duhovnog učitelja i rekao mu: “Učitelju, ti si me savjetovao da stalno ponavljam u mislima afirmaciju, ‘Ja želim radost u svome životu!’ Tu rečenicu izgovaram svaki dan mnogo puta, a radosti u mome životu nema. Ja sam i dalje jednako usamljen kao što sam i prije bio. I šta da radim sada?”

Mudri učitelj je tiho položio ispred mladića predmete koji su mu prvi dopali ruke – žlicu, čašu i svijeću – i upitao ga:
– “Reci mi, šta bi htio imati od ovih predmeta?”
– “Žlicu” – odvrati mladić.
– “Izgovori to sada pet puta.” – zatražio je starac.
– “Ja hoću žlicu. Ja hoću žlicu…” – ponovi učenik pet puta.
– “Eto, vidiš li”, reče mu učitelj, “možeš ponavljati i pet milijona puta na dan da želiš žlicu, ali je nećeš imati. Treba pružiti ruku i uzeti je! Same riječi nisu dovoljne, treba nešto i uraditi.”